Čekam u redu na pregled kod studentskog doktora već pola sata preko zakazanog termina čudeći se kako baš toga dana, anomalično, nije došla neka baba koja hoće da se ugura preko reda, kad – eto ti je ona. Bog je, valjda, čuo moje misli kroz krov koji prokišnjava i odlučio da uspostavi poremećeni logos.
Baba, naravno, nije zakazala jer “ne zna kako se to radi”. Nije pošla da ostavi knjižicu, jer “ne zna da to treba”, već se naperila na taktičku poziciju desno od vrata. Na čelu joj piše da hoće preko reda, ali ne traži od omladine da se smiluju, već ćuti i pogano gleda okolo. Iz pogleda joj se vidi da u pitanju nije neinformisanost, hitan slučaj ili starost, već čisti bezobrazluk s predumišljajem.
Pacijent izlazi, kreće da zatvori, a baba, dok doktor proziva sledećeg pacijenta, podmeće nogu između vrata i okvira i ne odvajajući leđa od zida sliva se u ordinaciju.
– RAIČEVIĆ
– Doktore imala sam neke nalaze, jutros sam bila da mi vade krv pa…
– Jeste vi Raičević?
– …vele da je sve dobro ali meni stopalo kao da probada kad se naslonim na ovu nogu i kijam…
– RAIČEVIĆ!
– Kratko ću ja. Ovo mi je otpusna lista iz 94-te. Oni su mene tu kao izliječili, ali ja i dan danas kašljem. Kako zapalim cigar, tako sve iz sebe iskašljem. Uveče, pred kraj druge kutije dušu svoju kroz grlo proguram.
– Raičević je na redu. Jeste li se prijavili kod sestre? Ne mogu vas pregledati ako vas nemam ovdje u kompjuteru.
Šah mat. Tepaut. Doktor je upao u dobro planiranu ofsajd zamku. Baba se okreće, otvara širom vrata, izgovara “sad ću ja, nemojte zatvarat” (podjednako upućeno doktoru i ostalima u redu), i ide do šaltera za sestru da joj zakažu. Tri minuta kasnije (i osamdeset zamišljenih epizoda Ičija i Skrečija sa mnom i babom u glavnim ulogama), vraća se kod doktora koji ne zna šta da radi i povlači kvaku, hermetički zatvarajući ordinaciju. Tamo ostaje bar 45 minuta za sebe, i dodatnih 20 pokušavajući da natjera doktora da joj uz pomoć njenog opisa i horoskopskog znaka dijagnostifikuje muža koji je ostao u Rogamima. Baba, naravno, zna đedovu dijagnozu (dijagnoza je neka nova egzotična bolest koja je sinoć bila na televiziji), ali doktor samo treba da to potvrdi, iako uporno tvrdi da mu se čini da su to simptomi hemoroida – istih onakvih kakve i sama ne priznaje da ima.
Imam tu nesreću da sam kod doktora opšte prakse u proteklih deset godina bio oko sto puta. Bar pedeset puta mi se “desila baba”. Bar pet puta sam vidio da neko toj babi na izlasku iz ordinacije postavlja nogu, i ni jednom nisam vidio da ona pada. Valjda je svjesna koliki gadluk pravi i očekuje da će nekome pasti na pamet da je potkuči. Odakle baba iz Rogama kod studentskog doktora preko Morače, to se ni ne pitam.
Vidim, odmah posle, obavezno tu istu babu kako se gura kroz red u apoteci. Ponekad preko reda kupuje u samoposluzi na potezu doktor-apoteka. Ostavlja cegere prodavcu novina, svađa se sa prodavačicama, vadi pomade iz kutija i maže se da proba valjaju li joj, a na kraju ostane dužna 20 centi i uskoči u taksi koji je zvao neko drugi.
Zamišljam je kako uveče, dok joj nesrećni đed maže hemoroide, izgovara “E, đede, đede – viđi kako je ova današnja omladina nekulturna. Umjesto da se ugledaju na nas. Eeeee, u naše vrijeme se znalo reda!”
Kačamara 
Komentariši