Bonton darivanja – kome pokloniti vibrator, a kome džemper?

Dolaze praznici i sezona poklona. Ovo je još jedna prilika da naš narod manifestuje svoje liberalno poimanje bontona i pokaže da, čak i kad je poklanjanje u pitanju, umije da napravi ekvivalent trešenju stolnjaka preko balkona, bacanju pikavaca kroz prozor automobila i ostavljanju kesa sa smećem na stepeništu ulaza. Nekultura poklanjanja ogleda se u tome da u procesu odabira i primopredaje poklona prosječnog Balkanca (i Balkanku, kunem ti se), uglavnom zabolje kurac za onoga kome se poklanja.

Divno! Još jedan debeli džemper, petnaesti u mom ormaru. Baš fino ide uz onaj koji ste mi poklonili prošle godine, i onaj koji ste mi poklonili pretprošle. Hvala puno! Baš ste se trudili da imam izbora jednom kad počnem da nosim debele džempere – pošto inače nosim košulje i živim u kraju u kome se debeli džemper nosi jednom u vijeku. 

Pitanje “šta nekome da poklonim” je često veoma komplikovano. Šta tome nekome stvarno treba? Šta taj neko voli? Šta od stvari koje voli i trebaju mu već nema? Ako ne želite da se vaše pitanje svede na pokušaj da ugurate muricu u nove horizonte i pronađete stvari koje nekome trebaju, a nije ni znao da mu trebaju, vjekovi evolucije suzili su vašu odluku na:

• Stvari koje neko sakuplja
• Stvar sličnu nečemu što neko svakodnevno koristi, a haba se ili troši
• Knjigu

Bez zajebancije – knjiga (i ono što knjiga označava – karte za utakmicu, film, koncert, strip) je najsigurniji mogući poklon. Blago nabodite žanr, nađite nešto što neko već nema i eto poklona. Previše vam je obično da poklonite nešto od ovoga iznad? Napišite popišanu čestitku. Sa čestitkom i iskrenim lijepim željama, potpisom onoga ko poklanja i datumom kad je poklonjeno, upotpunili ste i personalizovali poklon. Ako ne znate kakve knjige neko čita, vjerovatno ne čita ništa. Onda baš treba da vas boli kurac. Nađite drugo društvo.

Bonton darivanja najčešće krše tri vrste ljudi:

• Ljudi koji jednostavno ne žele da razmišljaju o poklonu
• Ljudi koji ne razmišljaju “šta je to što bi onome kome poklanjam trebalo” nego “šta je to što bih ja poklonio”
• Ljudi koji pokušavaju da nekoga poklonom prevaspitaju

Poklon “preko kurca”

Čitava industrija počiva na ljudima koji ne žele da razmišljaju o tome šta nekome da poklone. Oni pitanje “šta nekome pokloniti” heuristički mijenjaju potpuno drugim pitanjem.

• Koliko godina puni? 28. Kupiću mu knjigu koja se zove “šta možete da radite sad kad imate 28 godina”
• Koje je godišnje doba? Zima. Kupiću joj džemper, jer džemper treba onima kojima je zima.
• Što pije? Pivo. Kupiću mu zvonce na kome piše “zazvoni za pivo”. 

Poklon “to sam ja”

Imate ljude koje nije toliko briga kome poklanjaju, koliko ih je briga da je poklon nešto što bi oni poklonili. Ljudi koji sektaški zagovaraju određene stvari uglavnom koriste svaku priliku da vam uvale nešto od toga. 

– Ovo su divni štapići za aromaterapiju sa mirisom kamfora i francuskih puževa golaća. Slobodno ostavi ljekove, pomoći će ti sa zdravstvenim problemima. Marku sam poklonio sa običnim puževima, a Jovani sa šmekom ruma i pivskog kvasca. Možete se mijenjati.

– Hvala puno, baš mi je to trebalo. Baš da dodam kolekciji štapića koje nisam upotrijebio ni prošle godine. Nisam siguran da ću ostaviti ljekove, ali ovo je divno.

– Slobodno ostavi! Uždi jedan dok spavaš, i probudićeš se zdrav

– Neću se probuditi uopšte, mater ti jebem mirišljavu! Imam astmatične napade od malo jačeg mirisa, a ne od neizdrživog bazda sažeglih puževa! Khm, ja to nešto u sebi. Hvala puno, zaista si me obradovao.

Uvijek u društvu tinejdžera postoji jedan “duhoviti” koji poklanja gumene kurčeve. Što si ti? Programer. – Gumeni kurac sa naočarima! Žensko? Roze gumeni kurac! Koje je godišnje doba? Zima. – Gumeni kurac sa džemperom!

Poklon prevaspitanja

Ljudi iz prethodna dva podnaslova su umorni, lijeni, egocentrični ili glupi. Možda je stvar trenutka. Možda je stvar njihove ograničenosti. Možda jednostavno nisu imali luksuz da pročitaju fantastično remek-djelo čije redove i ti upravo oduševljeno konzumiraš i ne znaju za bolje. Ljudi koji su spremni da bradatom čovjeku poklone brijač očekujući da će se obrijati rade nešto što je zlo i bezobrazno. Kad bi se ovo prevelo na bonton ponašanja za trpezom – prvi bi držali nož u lijevoj ruci, drugi u nosu, dok bi ga ovi ljudi nekome, slučajno ili namjerno, zabijali među rebra. (Nož, da budemo potpuno jasni. Ne kurac – nož. Mada, i kurac. Ipak samo nož, budimo dosledni.)

Da stvar bude gora, na ovom poklonu najčešće padaju najbliži. Nekad je to manje, nekad više providno, ali moral priče je uvijek isti – Suprug koji dragoj pokloni člansku kartu za teretanu ili herbalajf. Član porodice ili partner koji misli da bi trebalo da nosiš odijela a ne majice sa zapaljenim ukrštenim sjekirama, pa ti pokloni kravatu. Strina koja ti poklanja uramljenu sliku na kojoj si sa članom porodice sa kojim trenutno ne pričaš. Bilo ko ko ti poklanja vagu za kupatilo. Neko ko ti poklanja zajedničko putovanje na mjesto na koje se njemu ide, a tebi ne…

Rekosmo li da su žene iz nekog razloga sklonije ovoj vrsti projekcije? Jesu¹.

Poseban krug pakla čeka one koji psihološku projekciju kroz poklone nameću djeci. “Neću djeci kupiti igračke i poklone, nego ću umjesto toga za njih posaditi drvo i isjeckati im organsku šargarepu u papirnu kesu”. Ne seri i kupi barbiku i Mančmelou! Sigurno ti neće biti lakše da im objasniš svoj površni nju ejdž liberalizam ako im se još i posereš u Novu Godinu.