Đe ćeš za Novu?

Ah, ta Nova Godina, Božić i blagdanska idila. Još malo, pa stiže. Lepa Brena pjeva sa rukama u vazduhu i mlađim naraštajima iza nje. Pada namontirani digitalni snijeg. Umri Muški. Logo televizije sa nakrivljenom kapom Deda-Mraza. Eva Ras krištavoj voditeljki objašnjava kako je okrečila zidove u zeleno – kao Džordž Kluni. Neki ljudi aplaudiraju klasičnoj muzici. Ski skokovi. Sto godina isti kurac. Možda ne bi trebalo da čekam kući. Izaći ću. Valja se. Ček’ da vidim đe će pobro za Novu…

– Bracki, đe ćeš za Novu?

– Aha, aha, moga’ bi i ja. Ko pjeva?

– Pa dobro, oćelbitpičaka?

– Vrh, a kol'ko je ulaz?

– Iha, a je li što uključeno?

To je to. Neću ga, vala, ostajati kući i po sto puta jedno isto. Ove godine idemo do kraja. Dva litra piva na parkingu za pripremu i onda spektakl: Srđan Em u kafani u kojoj je na staklu snijegom nacrtana jelka i piše 2017. Tri pića uključena. Za stolom pored – ribe u minićima sa litrom zelenog koktela od 4 eura ispred svake. Mortus pijane, garant. Prvo ćemo da se gledamo, a kad dođe ponoć izljubiću se s njima i priča će odatle otići… eh… Sve su ceste moje sestre. Ili to bješe Mićo Vujović. Bješe li da možda on pjeva, a ne Srđan? Koga boli kurac. Da neće i drugi pobro s nama? Previše je to riba za ovako malu ekipu. Ček’ da ga cimnem na Fejsbuk. Uuu, viđi što je šerova'… Saćemo na dojč.

– Greotice, viđe li ono? Trebalo bi otkazat doček u Podgoricu i uplatit te pare.

– Pola tamo, pola Njemačkoj, gre'ote.

– I onome ambasadoru, pa na tri dijela.

– Jes, greotice. Jesi potpisa’ peticiju?

– Jesam, i šerova’ isti čas.

– A đe ćeš za Novu, bracki?

– U Budvu, na Željka.

E ču li ga, “u Budvu”? Tamo svako ide. Bolje ti je kući ostat’, biće manje podgoričana. Ču'š, ako ću da idem neđe, idem tamo đe je nešto novo. Žabljak. Neotkrivena divljina. Sofisticiranost. Autentičnost. Bješe li ono kumara ide na Žabljak, ček da vidim na Fejsbuk. Aoo, Viđi ovaj jad što je šerova’. Saćemo na dojč.

– Viđe li ove mjere štednje što si šerova’, života ti? Majki su mi platu za 60 eura smanjili

– I mojoj. Ja ne znam kako oni misle da čo'ek preživi

– A svi ka’ nešto nema se, a svi po kafićima

– Živa istina. Ja nisam bez ovo s tobom.

– Pa e. I ja. A viđe li u Navigare sniženje na jakne?

– A ne, ne gledam ja to. Ja samo Kolmar priznajem.