– Vala i ova današnja đeca… samo igrice, Jutjub, internet, više ne čitaju knjige. Eeeee, kako smo mi u naše vrijeme…
– Jes, jes – i ništa više ne uče. Današnji nastavnici ih ništa ne uče, i roditelji ne poštuju nastavnike. Školski sistem nam se raspada.
– Jes jes – i ne biju đecu. Nema više autoriteta. Mo'š zamislit kako će ta đeca koja uče po novome bit sposobna za dalji život.
– I samo gledaju igrice na internetu. Ništa ih više ne zanima – nema više, kao u naše vrijeme, da se gledaju Nindža kornjače, Minja Subota, Metla bez drške…
– Eeeeeeee, moja ti… Treba đeci sve te kompjutere uzimat i polomit.
Pušite kurac, vi i vaše vrijeme!
Čitali ste kad morate. Sad čitate Sanju Marinković, Zorannuh i Jelenu Baćić Alimpić. Vi i vaše vrijeme ste se posrali u knjige, preselili ih na trafike i zatvorili knjižare, osim onih u šoping molovima (gdje knjige stoje na policama kao izgovor za vas da uđete, pogledate ih i kupite kutiju, šolju ili tanjir za kolače).
Iz prosječnog pornića se može naučiti više nego iz toga što vi čitate. To što vaša aplikacija za praćenje menstruacije koristi ikonicu knjige da opiše znanje ne znači da je u svemu što ima korice i listove znanje i obrazovanje. Pogledajte listu najprodavanijih knjiga i biće vam jasno.
Na drugoj strani video-igre djecu, nego vi to niti pratite, niti vas interesuje, uče razne stvari. Jeste li u vašoj školi, u vaše vrijeme, imali osjećaj za to koliko je važno za sudbinu svijeta bilo da baba Meri u Londonu plaća ratne obveznice i koliko je sintetizovanje gume sjebalo Hitlerove planove za Japan? Jeste li imali ikakav osjećaj za to kakva su društvena previranja bila u ptolomejskom Egiptu, ili kako je bio distribuiran grčki uticaj među lokalnim življem? Koliko je Nil, u čitavoj istoriji, uticao na stanovništvo blizu njega – ne samo brojem, nego i kroz svakodnevne radnje? Kakvi su efekti šizofrenije i kako se boriti sa njom? A sa depresijom? Kako efikasno automatizovati procese? Kako programirati, kreativno pristupati problemu, raditi timski i biti uporan. Da li su vas vaše knjige, mimo toga da bi valjalo izjednačiti gravitaciju i centripetalnu silu, naučile išta o tome kako se raketa šalje u svemir? O tome ste pročitali “Letilicu profesora Bistrouma”, i to na silu, tako da – ne prdite.
Nemojte ni da pričamo o Jutjubu. Gledali ste pola sata obrazovnog programa dnevno. Opstanak ili nešto o tome kako se pingvini griju ili kolibriji jebu. Kanali koje mi imamo na Jutjubu danas pišaju po vašem obrazovnom programu. Zanimljiviji su, prilagođeniji mladima i bolji od svega (izuzeci se svode na 100 sati materijala koji godišnje proizvedu velike TV stanice). Složićete se makar da je današnji obrazovni program na televiziji smeće. Taj program su pravili ljudi obrazovani na onome što ste i vi gledali. Da je to stvarno bilo tako dobro i efikasno, i današnji program bi bio bolji.
I ne brinite se kako ćemo biti sposobni za dalji život. Ne može gore od vas. Vaš obrazovni sistem, vaš obrazovni program i vaši nastavnici su napravili od društva ovo što je sad – skup korupcijom degradiranih individue koje traže optimalni šupak u koji će se zabiti da bi osigurali svoju potrošačku korpu do sledećeg mandata. Društvo u kome lučonoše ne smiju da prnu, a trojkaši vode državu. Čast izuzecima – koji, opet, potvrđuju pravilo.
I to što djeca po čitav dan vise gledajući klipove nije zato što je sistem takav, nego zato što ih vi puštate. Metla bez drške je bila jednom nedeljno. Crtani filmovi po 40 minuta dnevno. Vaši roditelji bi vas pretukli da vam je palo na pamet da gledate Nindža-kornjače od jutra do mraka. Vi vašoj djeci dopuštate da gledaju kako neka debilčina igra GTA po deset sati dnevno, jer vam je tako lakše. Da to ne radite, morali biste da sa djecom pričate, igrate se i osmislite im vrijeme – a onda ne biste imali kad da gledate kako Đekson jebe maloljetnice.
Jebite se.
Kačamara 
Komentariši